ponukan vasim preporukama, odigrao sam i ja brothers: a tale of two sons
igra je poprilicno kratka , ja sam je zavrsio za manje od 3 sata, ali ipak mislim da je preduga. barem jedan od nivoa je visak. ovo je tip igre koja celom svojom duzinom radi na izgradnji veze izmedju protagonista da bi sve kulminiralo u zadnjim minutima. sa tim u vidu , drugo poglavlje recimo uopste ne pomera pricu unapred, samo sluzi da se pokaze inovativan gameplay.
kada smo vec kod njega, igra koja sebe deklarise kao co op igra za jednog coveka zvuci cudno , zar ne? na srecu, ovde je to vrlo lepo implementirano, svakog brata kontrolisete sa odgovarajucom pecurkom, i posle kratkog perioda uhodavanja, to sve zaista lepo deluje.
u igri ne postoji nikakav razumljiv dijalog , barem ne na engleskom. likovi komuniciraju jezikom koji mnogi opisju kao sims jezik (mada meni licno sve vise zvuci kao turski....). Jos igrajuci ico sam naucio da ne bih trebao da imam predrasude prema tim nemim igrama. nivo emocije koji moze da se pokaze, bez i jedne izgovorene reci je zapanjujuc.
ukoliko ste pratili pricu prva dva sata, zavrsetak ove igre ce vas oduseviti. ne zelim nista da spojlujem, samo cu reci: odigrajte ovu igru