Beogradski Sindikat - Osveta У Ñоби Ñенке,
Стража!
Препад, ÑтиÑак Ñнажан, првог рушим, другог бацам, омча око врата.
Сапет Ñав Ñам, Ñад Ñам оÑтајем без даха,
оÑтајем без Ñнаге, Ñвладан на колена падам.
Задњим трзајем оружје на поду хватам за балчак.
Ðападача ногом пригњечена шака,
на оштрици мача убице животињÑка гримаÑа,
мог команданта, мог из борбе брата,
вође моје гарде, а Ñада мог џелата!
Ðакон што је мучки ухваћен и бачен на губилиште, у тренуцима пред Ñмрт, нашем јунаку пред очима пролазе Ñлике живота.
Мајчин поглед и оÑмех, очев узвик за подÑтрек,
Ñа много воље, тешко у вежби, недораÑтао за копље.
Са монаÑима учим прва Ñлова,
због казне Ñузе уздржавам од бола.
Прва борба, Ð¼Ð¸Ñ€Ð¸Ñ ÐºÑ€Ð²Ð¸ другова из Ñтроја.
ÐœÐ¸Ñ€Ð¸Ñ ÑšÐµÐ½Ðµ коÑе, пољубац у Ñенци топола.
Лепа као анђео пење Ñе на олтар,
Ñватови у радоÑти, ја Ñрећан што је моја.
Отац у мукама ми умире на рукама.
ПроÑлављам у Ñузама пропаÑÑ‚ мојих душмана,
Раме уз раме, ја и вођа моје гарде,
непажњом уÑред обруча, одлучно Ñпашавамо главе
Рођење Ñвога Ñина вином поздрављам до зоре.
Дивљи вепар у трку једним замахом оборен.
Круна Ñјајна у рукама патријарха,
Ñтегови на ветру, народ поздравља краља.