evo i moja dva centa...
Grafika - jedna od boljih, ako ne i najbolja koju sam ikada imao prilike da iskusim. Super, koga briga za grafiku.....
Audio - po meni inferiorniji u odnosu na prvi deo. Iako je isti covek radio na oba projekta, NIJEDNA melodija mi nije ostala iu glavi iz PART II, dok prvi deo i dalje odzvanja u glavi iako sam oba dela odigrao isti broj puta.
Seksualnost - još pre nego što je izašla igra, bilo je kontraverzi od strane SJW zajednice. Iako ni u jednom momentu Ebi nije okarakterisana kao trans osoba, ne bi me zacudilo da se u nekom dlc ili romanu posle nekog vremena obelodani i taj detalj. Da budem isken, na prvi prelazak igre, nisam ni registrovao da je Lev zapravo zensko koje se pretvara da je muskarac. Iskreno, taj deo mi nije toliko zasmetao koliko mi je izbilo oci trpanje zenskih likova na sve strane. Ako se setite, dosta puta imate susret sa onom babom koja vitla malj poput mog djeda, a i u kampovima vidite mnogo vise zena na nekim odgovornim pozicijama nego sto smo ranije imali priliku da vidimo. Ako je ovo jednakost u igrama, onda dobro....Mislim da je prvi deo toliko veličan jer se nije zamlaćivao nebitnim stvarima kao sto je necija seksualnost - da, saznali smo da je Eli gej, ali tek u dlc. U ovom delu je ta seksualnost nekako previse istaknuta, preko trans osoba do biseksualnih ljubavnih trouglova....na posletku, ja sam se na kraju osetio nelagodno prilikom scene na farmi kada 2 izolovane lezbejke uzgajaju dete. Iskreno sutra svom detetu ne bih imao problem da ponudim prvi deo, ali ovaj drugi nikako.
Struktura price - nek bude da je inovativno, ali na kraju kompletan promasaj. podeliti igru faktički na dva dela, dve perspektive bi mozda i imalo smila u nekoj drugoj igri, ali to ovde jednostavno ne radi. Po meni to je moglo jako lako da se ispavi - do momenta kada se eli susreće sa Ebi u bioskopu je već prošlo nekih 12ak sati, i da smo u tom momentu nastavili priču (bez igranja kao Ebi), na kraju bi bilo sasvim solidnih 15 sati. celu tu Ebi persperktivu staviti u dlc kao dodatno objasnjenje motiva ako nekoga zanima. i da, Ebi je morala da ostane mrtva na kraju igre.
Ebi kao lik - nedopadljiv. tacka. Zamislite da je lazarevic na pocetku U2 ubio drejka i da onda pola igre igramo kao on jer, kako saznamo, drejk je ubio njegovog naci dedu u prvom delu igre pa je ovaj morao da se sveti preko sambale. Jednostavno ta količina nepoštovanja jedne PlayStation ikone je smesna. u post-apokaliptičnom svetu koji je TloU izgradio svet je u sranju, i pokusaj da se igrači na neki način posrame zbog onoga šta se dešavalo u prvom delu je smesno. Cela ta perpesktiva nekog lika koga je glavni lik fransize povredio je zanimljiva, ali je jednostavno ovde u praksi ocajno lose izvedena.
Gameplay - dosadan postaje iskljucivo zato sto igra traje previse dugo (citaj nepotreban deo sa Ebi), da se sve završilo sa eli, bilo bi 15 sati i to bi bila bombona
Finalni osećaj u ustima - smatram da je bitno da u zivotu vidimo/osetimo/cujemo stvari koje nam se ne dopaju, stvari koje nas cine nelagodnim. Ja sam se ekstremno nelagodno osećao kada je Dzoel ubijen, kada sam morao da sa Ebi da imam boss fight protiv Eli, prilikom poslednje borbe jer zaista nisam imao predstavu posle svega u kom pravcu ce sve to otici....znao sam samo da sam zeleo da eli pobedi...posle svega sto su ona i dzoel uradili, oni su likovi za koje cu uvek navijati, i nikakva kolicina mazenja kerova, cudnog dogi seksa i daddy flash back-ova nije mogla da mi promeni misljenje. Posle ovoga, na drugi deo sage TloU cu se uvek sećati kao neuspesnog eksperimenta. mada.... u mnogim trilogijama je drugi deo najslabija karika. mozda posle ovoga i dobijemo nesto krsteno....
P.S. bilo mi je fasninantno koliko je veliki razdor u ocenama koje su ostavljali korisnici sa jedne a svi drugi outleti sa druge strane. Mislim da je problem u sledećem: Svi ti outleti su počeli da posmatraju igre kao dosta ozbiljniji medij. I kao takvog, poceli su da ocekuju od njega odredjenu kolicinu umetnosti/drustevenih poruka poput onih u filmovima, knjigama i slicno. ali ne smemo da zaboravimo da igre moraju da imaju fun value da bi ikoga privukle na prvom mestu. Nece se podjednako dobro zabaviti istoričar umetnosi i Laka moler kada ih odvedete u muzej i na gradiliste...po meni odatle sustinski potice ta razlika u percepciji