Fora sa Psiho Mantis boss-om u MGS1 je najmoćniji mind blow u PS1 eri.
Bloodborne i Sekiro su za mene u prvih 5 najboljih igara ikad. Prosto su savršene. GoW je tu negde, ali Sekiro mi je nekako ponajviše k srcu. Prvo, što nije za svakoga - potrebna je posebna želja i motivacija da se ostane u igri, sadisfakcija posle svakog boss-a je neverovatna. Igra je u samom vrhu umetnosti. Isto mogu da kažem i za Bloodnorne, samo u mračnijem stilu. Sistem borbe u Sekiro je nešto što će dugo, dugo biti neprevaziđeno.
Elem, juče uzeh platinu za: Bramble The Mountain King
Preći igru bez izgubljenog života, što je nemoguće bez konstantnog bekapovanja i prekopiranja save fajla. Još ako se to radi preko fleške, kao ja što sam, to je poseban sado-mazo.